Ko može da pokrene alat

Čim alat leži u deljenoj fascikli, njegov spisak pristupa postaje spisak pristupa te fascikle. Ova stranica govori o tome kako to znanje ostaje nezapisano i zašto oduzimanje pristupa nije isti potez kao njegovo davanje.

Pitanja čiji odgovor nigde nije zapisan

Nijedno od ovih pitanja nije teško. Teško je to što pri današnjem načinu deljenja ni na jedno ne može da se odgovori pogledom u zapis.

Ko može da pokrene ovaj alat upravo sada?: Svako ko dopire do fascikle. Spisak pripada fascikli, a ne alatu, i godinama je rastao iz sasvim drugih razloga.
Ko je uzeo kopiju i kada?: Kopiranje ne ostavlja trag. Kad datoteka jednom izađe, nema zapisa o tome ko ju je uzeo, kada i koliko kopija već postoji.
Ko je ovu datoteku stavio u fasciklu?: Svako ko ima pravo upisa. Odobreni alat i datoteka koju je neko ostavio da nešto isproba u fascikli izgledaju isto.
Šta je bilo sa kopijom na računaru osobe koja je otišla?: I dalje je tamo. Zatvaranje naloga prekida pristup deljenoj fascikli; ranije uzeta kopija ostaje na tom računaru.
Koje je alate video spoljni tim?: Ako je dobio pristup projektnoj fascikli, dobio je pristup i alatima u njoj. O to dvoje nikada se ne odlučuje odvojeno jer jedna jedina dozvola otvara oboje.

Davanje je jedan potez, oduzimanje nije

Prava teškoća nije u tome što pitanja ostaju bez odgovora; u tome je što dva smera ne koštaju jednako. Dva okvira ispod jednako su široka, ali nisu jednako teška — i upravo je ta razlika tema.

Dati pristup

U fasciklu se doda korisnik. Jedan potez, nekoliko sekundi, i od tog trenutka svaki mu je alat u fascikli otvoren.

Uzeti pristup nazad

Korisnik se ukloni iz fascikle, što zaustavlja samo nove kopije.
Neko utvrđuje koje je alate ta osoba ranije kopirala; nijedan zapis to ne pokazuje.
Kopije se traže na računaru: radna površina, fascikla preuzimanja, pomoćne putanje AutoCAD-a, USB stik.
Pita se da li je ista kopija otišla još nekome, a odgovor vredi onoliko koliko i pamćenje.
Nijedan korak ne dokazuje da je gotovo; posao se zatvara rečima „verovatno čisto“.

Spisak zdesna ne nastaje iz lošeg upravljanja nego iz same građe: kopirana datoteka ne može da se uzme nazad. Zato pristup mora da stoji uz zapis, a ne uz datoteku.

Šta ovaj proizvod radi

Alat nije kopirana datoteka nego pravo, dato osobi ili grupi. Ko ga nema, paket u katalogu uopšte ne vidi. Pravo može da bude vremenski ograničeno: pristup spoljnog tima se završava a da niko ne mora da se seti da ga oduzme. Svako davanje i svako oduzimanje upisuje se u neizbrisivi nadzorni zapis, pa „ko, kome, kada“ ima odgovor i mesecima kasnije.

Ovde spada i ono što ne radi: oduzimanje prava ne briše kopiju koja je na tom računaru već instalirana. To što instalirani alati rade bez servera svesna je odluka — prekinuta mreža ne sme nikome da zaustavi posao. Oduzimanje zaustavlja nove instalacije i ažuriranja, a to ko ima tu kopiju čini zapisanim.

Pogledajte bezbednosni model i njegove granice

Vidite to kod sebe

Prikaz traje sat vremena i radi se sa vašim alatima. To što danas ne znate ko čemu pristupa nije problem; pilot-instalacija je besplatna.

Zatražite prikaz